Ekologija

• Ispis
• E-mail

Detalji

Kategorija: Ekologija

Hitovi: 18984

Naftna “mrlja“ u Meksičkom zaljevu je od  20. travnja do 31. svibnja, nakon eksplozije naftne platforme Deepwater Horizon, dostigla širinu od 2500 kvadratnih milja.  Za mjesec dana izlilo se između 19 do 29 milijuna galona nafte. To je 11 puta više nego što je proliveno na Aljasci 1989 u nesreći tankera  Exxon Valdez (kompanija Exxon je u vlasništvu Rockfellera).

U Meksičkom zaljevu se sada nalazi  najveća količina nafte koja se ikada našla u moru. Dakle, to nije „mrlja“, već ekološka katastrofa bez presedana. Ali, stječe se dojam da je „najmoćnija sila na svijetu“ nemoćna bilo što učiniti kako bi se zaštitila od širenja ove izlivene nafte jer ona i dalje kulja iz oštećene bušotine duboko pod morem. Zašto?

BESKONAČNO STVARANJE NAFTE
Teorijski iz ultra duboke bušotine se može izliti toliko nafte da ona prekrije sve oceane i sva mora povezana sa njima. Jer,  količina nafte u Zemljinoj utrobi je neograničena  budući da se ona stalno stvara.  Nafta nastaje duboko u sloju Zemlje koji se naziva plašt i koji obuhvaća sloj od 2900 kilometara ispod zemljine kore. Tu se nalaze ugljik i vodik pod visokim pritiskom koji formiraju uglljovodične spojeve - kameno ulje. Pod pritiskom ovo ulje teži ka Zemljinoj kori. Kada u njoj naiđe na pukotine u sedimentnim stijenama, ona se tu zadržava kao u nekom rezervoaru i tu ostaje zarobljena. I to su danas poznata nalazišta nafte. Dakle, nafta nije nastala u jednom geološkom trenutku taloženjem fosilnih ostataka već se stvara stalno. U ovoj dubokoj vrelini u utrobi planete žive i bakterije (jer čestice života su svuda) koje se hrane ugljovodikom. (Da li možemo zaključiti da ono što oslobađa energiju u nafti su zapravo energetske čestice koje stvaraju sve oblike života?)

Kada se s vremenom iz ovih poznatih rezervoara vadi nafta, pritisak nafte u njima se blago smanjuje, pa to omogućava da se nove količine kamenog ulja ponovo podignu iz plašta i smjeste u ove rezervoare. Praktično, nafte ima svuda ispod Zemljine kore ukoliko bi se kopalo jako duboko do plašta. Tehnologija kojom se danas vadi nafta sve se više usavršava sa ciljem da se prave ultra duboke bušotine. Za sada se ide do dubine od 13 000 metara.

Još 2003.  godine Larry Ketles kemijski geolog sa sveučilišta Kornel izjavio da se nafta u području oko Luizijane podiže duboko ispod sedimentnih stijena i taloži u velikom rezervoaru na prostoru od oko 9600 kvadratnih milja izvan obala Luizijane.  Duboko ispod kamenih stijena pod morem stvoreno je tako, po njegovoj procjeni,  184 milijardi tona nafte i plina što je ekvivalent za  1.000 milijardi barela nafte. “To je 30 posto više nego što su ljudi uopće do sada u naftnoj eri potrošili”, izjavio je Ketles 2003.

Naftna platforma “Deepwater Horizon”, koju je izgradio Hyundai, nalazila se sa svojom sestrom platformom, Nautilus, na oko 42 milje od obala Lousiane. Bila  je jedna od najmodernijih platformi koja se održavala na vodi preko satelitske navigacije i nije bila usidrena.

ZAGONETNO NAPUŠTANJE PLATFORME  RADNIKA KOMPANIJE SCHLUMBERGER

Naftu može kopati samo onaj tko ima veliki novac za investirati (za jednu običnu bušotinu potrebno je investirati najmanje milijardu dolara) i tko ima tu skupu tehnologiju i novac i mogućnost da je razvija.
British Petroleum je u vlasništvu privatnog bankarskog i trgovačkog kartela koji ima sjedište u Londonu i koji predvodi obitelj Rotschild, koja je bila i ostala glavni bankar rimokatoličke crkve. Ovaj kartel kontrolire i američku Centralnu banku (FED), američku vladu i najutjecajnije medije.

Kartel se neformalno zove “Kruna”. Biznis ovog katela prikriven je mrežom stotina transnacionalnih i nacionalnih kompanija koje su povezane raznim ugovornim poslovima.
Geopolitički analitičar Ralph Schoeman procijenio je da ovaj privatni korporativni kartel kontrolire 95 posto svjetskog bogatsva, i da svaki njegov član drži oko 14 velikih korporativnih direktorskih pozicija.
Povezane ove korporacije čine jednu ili nekoliko megakorporacija, koje su u krajnjoj liniji u vlasništvu pod direktnom ili indirektnom kontrolom ovog kartela.

Vlasnik potopljene naftne platforme Deepwater Horizon  je kompanija Transocean, dok je kompanija Halliburton (čiji je izvršni direktor nekada bio bivši potpredsjednik SAD, Dick Čejni i koji je dio poslovnog klana obitelji Bush, a koja je u rodbinskim vezama sa britanskom kraljevskom obitelji) , između ostalog je  bio angažiran na cementiranju zidova bušotine. Postoje indicije da su se upravo ovi zidovi obrušili.
Ali, tek nakon mjesec dana od havarije otkriveno je da je i poznata kompanija Šlumberger (SCHLUMBERGER) imala na ovoj platformi  svoje radnika i da su oni napustili platformu samo 11 sati prije eksplozije. Ova moćna inženjering kompanija godišnje obrće kapital  preko 22 milijarde dolara, ima 80 000 zaposlenih i posluje praktično po čitavom svijetu (gdje god ima nafte).
Šlumberger je obavljao poslove postavljanja kablova i osjetljivih mjernih instrumenata u bušotinu duboku 10 500 metara, 1500 metara pod vodom. Usluge ove kompanije su izuzetno skupe (što je logično), a njeni stručnjaci imaju i ovlaštenje da odmah nalože zatvaranje svake bušotine koja iz nekog razloga nije sigurna i što njihovi instrumenti trebaju i detektirati. Na Horizonu je trebalo izvršiti testiranje CEMENT BOND LOG, praktično ispitati integritet materijala u zidovima bušotine koje je radio Halliburton.

Tako su radnici Šlumbergera, kako je službeno potvrđeno, bili angažirani tokom ožujka i sve do 15. travnja, kada su svoj posao završili, ali su ostali na platformi sve do 20. travnja “u slučaju da još nešto zatreba”. Onda su u 11 sati prije podne, 20. travnja helikopterom vlastite kompanije iznenada napustili platformu Horizon. Uvečer u 10 sati došlo je do eksplozije i velikog požara, a dva dana kasnije je čitava platforma potonula.
Kako nitko od zaposlenih ne smije davati izjave za medije, zna se samo ovo. Ali, su nagađanja brojna.

Cijene dionica svih ovih kompanija  su sada srušene na burzi. Halibartonu su pale 22 %, a Cameron international Corp, koja je konstruktor čepa od 450 tona (koja je trebala automatski zatvoriti bušotinu u slučaju eksplozije, a što je navodno bilo neuspješno), pale su  23 %. Šlumberger ima pad od oko 8 %. Dakle, svi oni koji su kupovali na burzi dionice ovih moćnih kompanija su ostali na gubitku. Na svu sreću jedna moćna banka, članica kartela nazvanog “KRUNA” i dioničar američke Centralne banke, a to je Goldman Sač, kao da je bila “vidovita” pa je dva tjedna prije havarije prodala blizu 44 posto svojih dionica u BPu.

Dionice BP 31. ožujka 2010. koje je prodala banka Goldman Sachs. I ova banka je dio bankarske mreže Vatikana.

Goldman Sachs koju još zovu Government Sachs je povlačenjem ogromne količine novca prošle godine, čitav svijet uvela u ono što mediji nazivaju "svjetskom ekonomskom krizom".

Ali, zato Burza i služi i zato su je bankari i izmislili. Vi ubacujte pare i trgujte, ali mi možemo stvarati događaje koji dižu i spuštaju cijenu...

Istovremeno kompanija Halliburton je vodila pregovore o kupovini najveće svjetske kompanije za čišćenje naftnih mrlja "Boots and Coots" i odlučila da je kapari (kako je prenio Reuters, 9.travnja 2010.) . Kao da su i oni bili vidoviti...

Je li i u slučaju ove ekološke katastrofe na djelu jedan smišljeni i prikriveni ekološki teror? Postoji mnogo indicija da je i ovdje čitav incident na neki način insceniran. Zanimljivo je da nitko nije ni spomenuo mogući teroristički akt famoznog Bin Ladena i Alkaide.

Simbolično  je što je naftna platforma potonula na Dan Planete Zemlje, 22. travnja.

A "moćna" Amerika je "nemoćna".

TEHNOLOGIJA KOJU IMAJU SAMO NAFTAŠI

Predsjednik umjetne biografije, Barak Obama  propustio je proglasiti izvanredno stanje u pogođenim državama, iako im je oduzeo ranije pravo da raspolažu vlastitim nacionalnim vojskama. Također,  nije angažirao državni vojni i civilni tehnički potencijal, već je čišćenje oceana i nastojanje da se izlijevanje nafte zaustavi prepustio privatnoj transnacionalnoj korporaciji British Petroleum koja je vlasnik  bušotine.  I oni već mjesec dana neuspješno primjenjuju neke svoje metode, ili bar tako tvrde.

Prve reakcije njegovih imenovanih i postavljenih funkcionera su bile da svu krivicu prebace na BP i da im nalože da plate štetu (!). Kao  da se uništen eko sistem koji je stvorila Priroda (i u stanju je stvarati samo Priroda ) može povratiti novcem.  Na žalost, sotonistička filozofija misli da Čovjek može stvarati isto kao i Bog. Tako američki predsjednik, koga umjetna biografija predstavlja kao čovjeka izuzetnih organizacijskih sposobnosti, osim lijepe priče narodu i obećanja da “će učiniti sve”, ništa već mjesec dana nije preduzeo. Da, osim što je obišao ugroženo područje i “sagledao” situaciju iz zraka. Iako je glavni problem  duboko ispod vode i pod zemljom.

„Najmoćnija vojska na svijetu“, koju gnjevni američki građani i kongresmeni pozivaju da preuzme kontrolu nad bušotinom i zaustavi izlijevanje nafte otvoreno je priznala da je nemoćna.

Admiral Mike Malen, šef  vrhovnog štaba združenih pomorskih snaga službeno je izjavio da američka vojska nema ni tehnologiju i podvodna plovila i opremu da bi mogla zaustaviti daljnje istjecanje nafte. „Činjenica je da najbolja tehnologija na svijetu za te potrebe, postoji samo u naftnoj industriji“, izjavio je 31. svibnja 2010. admiral Malen.

I mnnoge druge federalne službe i agencije koje imaju zadatak da se bave zaštitom životne sredine i građana, potpuno su podbacile,  baš kao što je to bio slučaj prilkom djelovanja uragana Katrina u New Orleansu, a kako se kasnije ispostavilo bila je u pitanju čista sabotaža i demonstracija državne sile nad nemoćnim stanovnicima koji su jednostavno deportirani s atraktivnog građevinskog zemljišta. Dakle, direktna manifestacija državnog terora koji se još naziva fašizam.

HAVARIJA KOJU VIDE SAMO ROBOTI I KAMERE

Naime bušotina iz koje kulja nafta se nalazi  vrlo duboko, 1500 metara ispod nivoa mora, i ronioci tu nisu u stanju da se spuste osim u specijalnim malim podmornicama. Sve što se radi na bušotini radi se pomoću specijalnih vozila - robota kojima se upravlja pomoću daljinskih komandi izuzetno sofisticiranom tehnologijom.  Kao na drugoj planeti. Sama bušotina je duboka 10 500 metara i spada u ultra duboke bušotine. U nju se ubacuju veoma osetljivi mjerni instrumenti i izvode građevinski radovi na cementiranju bušotine. Dakle, možemo samo zamisliti kojom tehnologijom rada raspolažu ove moćne naftne i inženjering kompanije.

Razvijanje ovakvih tehnologija je inače izuzetno skupo, pa bi mnogo logičnije i isplativije bilo da  njihov razvoj plati država,  na primjer, preko nekog skupog državnog programa kakav ima NASA i koji se bavi istraživanjem svemira .

Recimo, zna se da su državni znanstvenici napravili mnoga robotizirana vozila koja su “bila “ na Mjesecu  ili  ići na Mars. Pitanje je samo ako američka vojska nema ovu tehnologiju (kako kaže admiral Malen), ako NASA nije bila na Mjesecu, gdje su svi ti razvijeni projekti, koji su koštali desetine milijardi dolara, završili? Možda u privatnim naftnim kompanijama? Dobar štos, zar ne? Još ako otkrijete da je glavna ugovorna kompanija NASA, Lockheed Martin, pod kontrolom Židova, kako je to otkrio Avro Menhetn, lako složite sve kockice.

Rad ovih robota na 1500 metara dubine se nadzire samo podvodnim kamerama kompanije. Dakle, sve što znamo o tome kako izgleda mjesto havarije znamo samo iz shematskih prikaza i video snimaka  koje je dala kompanija  BP, vlasnik bušotine. Da vide svojim očima što se dolje nalazi vidjet će možda samo dva ruska stručnjaka ako se spuste sa ruskom mini podmornicom "Mir" (koja se može spustiti na dubinu i do 6000 metara ) uz dozvolu BP.

Na površini vode u blizini mjesta bušotine neki novinari su već doživjeli neprijatnosti od privatnog osiguranja kompanije BP jer nisu mogli prići drugim dvjema naftnim platformama  i  tankeru  i ostalim plovilima koja operiraju iznad oštećene bušotine, budući da sada buše još dvije u blizini kako bi smanjili pritisak.  Čitav ovaj dio oceana se čuva kao da je u pitanju privatan posjed naftne kompanije BP (zapravo su obje Amerike posjed Vatikana i to po crkvenom pravu koje je starije od građanskog).

Radnici kompanije  koji su bili na naftnoj platformi u vrijeme kada je eksplodirala i preživjeli (jedanaest je poginulo) navodno su  ugovorima i velikim honorarima natjerani da o svemu šute i da u svojim izjavama pred istražnim organima daju samo podatke koje im kompanija odobri. Mnogi su dobili pozamašne svote kao nadoknadu za sve što su pretrpjeli.

Sistem organizacije rada u velikim korporacijama kao što je BP je takav da samo najviši nivo rukovodilaca, koji su i najveći dioničari, ima uvid u to što kompanija zaista radi. Izvršni rukovodioci su praktično stavljeni u nivo "transportnog zupčanika" koji radi u "mraku" i ima zadatak da pokreće i održava rad samo svog sektora. Tako onaj tko bi znao što treba učiniti da bi se začepila rupa, nema ovlaštenje da to uradi, a onaj koji je zadužen da organizira radnike nema takva znanja. Ljudi su tako pretvoreni u šrafove bez integriteta koje šute, rade samo ono što im se kaže i "pune se" novcem. "Treba li šefu da kažemo gde mu je glava", pita se radnik sa karikature. "Ne još, moramo prvo da vidimo kako da zatvorimo rupu". "Ali, samo menadžment u samom vrhu poznaje tu tehniku".

PUKOTINA OD 11 KILMETARA?

Na navodni pritisak američke javnosti kompanija BP je ipak “pristala” da preko CNN (televizije koju kontroliše isti bankarsko - naftni kartel) pusti u TV program direktni snimak  sa kamere koja pokazuje bušotinu iz koje kulja nafta.  Ali, neki posmatrači širom otvorenih očiju koji gledaju po ćoškovima, otkrili su da je u pitanju beskonačna traka (loop)  od nekoliko minuta koja stalno vrti isto – šiklja nafta iz jedne cevi, šiklja nafta iz jedne cevi, šiklja nafta iz jedne cevi…

Razlog za ovo je što je u prvobitno datom pravom snimku sa kamere uhvaćen trenutak kada je izgleda došlo do urušavanja unutar zidova bušotine pri čemu je došlo do pucanja okeanskog dna i još jačeg kuljanja nafte na još nekoliko mesta, i što se sada sve više nagadja, da je u piitanju ogromna pukotina u okenskom ležištu od možda 11 kilometara koju je nemoguće zatvoriti. Zato neki "upućeni" stručnjaci predlažu da se deluje malom nuklearnom bombom, ali je nju potrebno postaviti negde duboko u pukotinu. Naravno, efekat će biti veliki zemljotres i cunami talas koji će pogoditi priobalje. I o ovome građani neće biti unapred obavešteni, jer možete zamisliti kako bi reagovali...Druga opcija je da se pusti da sva nafta iz ogromnog ležišta isteče u okean što može trajati decenijama i potpuno zagaditi sva mora, a Atlantski okean bi bio potpuno uništen.

Sada se, bar kako je javnosti predočeno, samo kopaju dve nove bušotine u blizini oštećene, a što će potrajati još nekoliko meseci, kako bi se smanjio pritisak iz oštećene i kako bi se onda konačno stavio težak čelični poklopac koji bi naftu kanalisao na površinu do tankera. A to će trajati još nekoliko meseci, možda i godina. Nad čitavim svetom nadvija se velika ekološka katastrofa. Ali kartelu nazvanom "Kruna" to savršeno odgovara posebno njihovom petrohemijskom-farmaceutskom-biotehnološkom konzorcijumu koji profitira od bolesti, smrti i elementarnih nepogoda. Ovaj kartel zato neki i nazivaju Prekim savezom (Unholy alliance)

Dakle, ukoliko na ovom područiju uskoro dođe do jakog zemljotresa, znaćemo razlog. Imajte u vidu da isti klan preko svojih ljudi kontroliše i medjunarodni Crveni krst koji odmah stupa u akciju prikupljanja novca i gde se uvek nadju veliki "humanitarci" (krvavih ruku) poput Bernara Kušnera, Bila Klintona itd.

Wait and see!

UMESTO DA POKUPI NAFTU BP JE UNIŠTAVA I GURA U DUBINU MORA

Umesto da BP koristi svoje tankere kako bi sakupljao ogromnu količinu izlivene nafte koja pluta i koja je savim upotrebljiva i velike tržišne vrednosti (kao što su to činili u ranije prilikom jednog prolivanja u Saudi Arabiji kada su sakupili čak 85 posto), ovog puta su rešili da im sva ta nafta nije potrebna (pa što su je onda vadili iz zemlje?) i odlučili da je razgrade posebnim hemikalijama.- dispersantima. Odličan posao za ekipu iz kartela koja proizvodi i prodaje hemikalije. Problem za obične ljude je što su hemikalije – dispersanti još tokisčniji od same nafte.

BP je tako izlio u more više od  600 000 galona Corexita  9500 (pretpostavlja se) na površini i 55 000 galona na dno mora. Za Corexit  9500 je poznato da je veoma tokisčan, da ubija 25 posto svih živih organizama sa kojim dođe u kontakt. Korišćen je i u eko katastrofi koju je napravio Exxon Valdez.
Iako je republikanac Edvard J. Merki tražio  da Američka U.S. Environmental Protection Agency naredi BP da koristi manje tokisčne dispersante (ako već mora i ako im nije stalo do nafte), ova državna agencija pokazala se kao najveći ćutolog u čitavoj katastrofi. Čak mesed dana su se uzdržavali od bilo kakve akcije.

Merki je u svom pismu naveo daje Coerxit 9500 zabranjen u Velikoj Brirtaniji još pre deset godina zbog toga što se pokazao kao veoma tokisčan za život u moru. Zbog toga što se ova hemikalija prvi put koristi na dubini od 1500 metara gde je voda mnnogo hladnija i pritisak veći , on je zapitao da li su uopšte poznati efekti njegovog akumuliranja u takvim uslovima u dužem periodu i da li se to može odraziti na kvalitet hrane koju ljudi konzumiraju? Sva ta pitanja je  postavio upravo Američkoj agenciji za zaštitu prirodne sredine (EPA).

Evo kakav je efekat rada američke Federalne agencije za zaštitu životne sredine. Jednostavno - sredina je uništena, a državni funkcioneri su na svojim mestima. Kako izgleda umiranje u nafti možete videti ovde.

”Merenja o toksičnosti koja su rađena pokazuju njegovu toksičnost samo za 96 sati koliko bi bile izložene životinje, ali ne i šta se događa u dužem periodu.  Izbacivanje ogromnih količina u okean stotina hiljada galona je nešto bez presedana i niko ne zna kakve to posledice može imati”

Ali BP je sipao ovu toksičnu hemikaliju u more, a američka vlada je to dozvolila.  Zapravo se nije ni pitala.
Na pritiske javnosti i mnogih stručnjaka da prestane sa stavljanjem hemijskih dispersanata u more BP se jednostavno oglušio. Sve je u SAD privatno , pa čak i more.

Neki su ovo rastumačili nastojanjem BP da prikrije stvarnu količinu izlivene nafte u moru jer dispersanti formiraju teže gromulje nafte i tako se ona spušta u dubinu pa se više ne vidi na površini.

Tako su plivajuće barikade koje su ribari postavili 42 milje duž obala Luizijane da bi zaustavili da plutajuća nafta stigne na obalu - na ovaj način obezvređene . Teža nafta je jednostavno prošla ispod njih i napravila pustoš na obali.

VEĆ UNIŠTENA LUIZIJANA

Guverner Luizijane, Bobi Jindal  je izjavio da je više od 100 milja (od ukupno četiristotine koliko ima Luizijana) već zagađeno.
„24 milje Luizijane je uništeno. Sve je mrtvo“.  Više od 150 morskih kornjača je već mrtvo nađeno na obali.

Građani u neverici protestuju. BP i vlasti su im nedeljama govorile da će sprečiti da nafta stigne do obale, ali ništa nisu učinili. Mnogi žive od ribarstva i turizma i tražili su da se napravi barijera od 80 milja, ali...

Američka država je reagovala isto onako kako je to bilo u slučaju uragana Katrina.  Traljavo i mlako. I to ne može biti slučajno. Posebno kada se zna da je Meksički zaliv izuzetno osetljiv, složen i bogat eko istem od koga žive milioni ljudi. Da li je „Katrina“ bila samo jedna generalna proba za neke poduhvate većeg obima?

U slučaju daljeg izlivanja nafte biće uništen čitav eko sistem regiona, a što može teško pogoditi Venecuelu, Kubu, Meksiko, Nikaragvu, itd...

SUKOB NAUČNIKA I BP

Jedno nezavisno naučno ispitivanje je otkrilo da su se pod vodom formirali ogromni stubovi nafte koji se  protežu u dubinu od preko 30 stopa i širinu oko  26 milja.

To predstavlja problem i za skriveni eko sistem duboko u moru . Naučnici kažu da bi sićušne životinjce mogle da apsorbuju naftu i tako je unesu u lanac ishrane mnogih riba koje su popularne i kod sportskih ribolovaca kao što je red snapper (vrsta zubatca).

Nafta se može uhvatiti i na podvodne koralne formacije i prekriti male životinjice koja proizvode svako parče koje formira koral. Njih to ubija jer ih sprečava da se hrane tvrdi profesor Džejms H. Kouen sa državnog univerziteta u Luizijani. Oni će praktično umreti od gladi.

Državni univerzitet na Floridi nema opremu kojom bi ispitao ima li nafte na morskom dnu ili ne pa se razvila i polemika sa stručnjacima iz BP koji kažu da sva nafta gravitira ka površini.
Dakle, američka država kao ni građani ni naučnici nemaju pojma šta se zaista događa na velikim dubinama. To zna samo privatna korporacija BP.

TEROR BEZ PRESEDANA

Šta može biti razlog ovakvog osionog ponašanja privatne naftne kompanije i federelne vlasti koju ne zanima sopstveni nacionalni interes? Nema drugog odgovora za ovakve postupke osim da se radi o prikrivenom eko terorizmu.

Pored trovanja živog sveta u okeanu zatrovani su i građani koji su prihvatili dobro plaćen posao čišćenja nafte pomešane sa dispersantima koje jako isparavaju.

Sirova nafta je sačinjena od polinuklearnih isparljivih hidrokarbona, kisilena, hidrogen sulfida, benzena, toluena, etilbenzena, trimetilbenzena  i od različitih kombinacija tih hemikalija. Ovo su izuzetno opasne supstance i mogu izazvati trovanja kod ljudi koji dugo udišu ova isparenja. Od isparavanja su ugroženi praktično svi stanovnici Luizijane, Floride, Teksasa, Džordžije, Alabame, Misisipija.
Problem je što se približava i sezona uragana i mogu nastati i obilne kisele kiše.
Do sada su simptome trovanja doživeli uglavnom ribari koji su ostali bez posla i koje je BP angažovao da čiste naftu  za 3000 dolara po danu. Nadnica za trovanje. Ali, šta je novac za ovaj bankarsko naftni  kartel koji kontroliše i američku centralnu banku FED? Ništa, do običan papir koji emituju i štampaju po svojim željama.

Kisele padavine već su oštetile brojne kulture na poljoprivrednim dobrima u okolnim državama.

Građani SAD su jednostavno žrtve teškog ekološkog terora smišljenog u bolesnim gavama kreatora satanističke filozofije (koji je obukao pre hiljadu godina hrišćansku odoru) i koja smatra da je danas Sila na Zemlji i da sila Boga ne mora da moli.

Eto, zato je važno imati kao  predsednika SAD marionetu koja lepo priča i pozira za šarene medije.

Potomak robova iz Kenije bez ikakvih vladarskih gena i iskustva postavljen je na mesto predsednika najveće kolonije na svetu (u vlasništvu Vatikana) kako bi se stotine miliona crnih i belih robova (koji su formalno slobodni ljudi) zamajavali verujući da neko u vrhu države SAD radi u njihovom interesu. A, zapravo sve što radi Barak Obama je da čita sa "kamere idiota" i ubedjuje otmenim svešteničkim manirima narod da će spas stići- samo što nije. Za njegov medijski imidž (koji uključuje i njegovu lepu ženu) zadužen je član Kartela koji kontroliše medije - Rupert Mardok. Zato je veliki deo informacija u vezi poslovne igre kartela iza ove ekološke katastrofe bez presedana ostao prikriven za građane SAD. Važno je kako su se zavoleli i da li se još vole (ili se varaju) Barak i Mišel Obama.

HOLIVUD  DA POMOGNE

Predstava za narod koju pravi američki predsednik Obama kako bi zamajavao javnost uključuje i formiranje posebne državne komisije koja treba da ispita šta se tačno dogodilo (tipičnio komunističko kolektivno zaklanjanje od odgovornosti).
Jedini problem je što niko van naftnog biznisa, kako je to obelodanio admiral Malen  ne poznaje tako dobro ovu tehnologiju da bi mogao da rastumači gde je i kod koga nastala "greška".
Koliko je sprdnja sa narodom velika pokazuje i “važna”vest koju su objavili mnogi udarni mediji da je vlada SAD pozvala u pomoć poznatog reditelja filma “Titanik” da im izloži svoju ideju kako da zapuše naftnu bušotinu. Jer ovaj reditelj kažu ima iskustva sa spuštanjem u specijalnoj podmornici na veliku dubinu kada je snimao potopljenu olupinu Titanika.

Drugi "stručnjak " koji je pozvan da izloži svoj plan je glumac Kevin Kostner koji je "pametno" investirao milione holivudskih dolara u mašinu koja razdvaja naftu i vodu. Kao da je znao da će to kad tad zatrebati i da će od toga napraviti biznis. I globalni mediji , kao i američki Kongres su mu dali prostor da izloži svoj biznis. Da li znate ko kontroliše Holivud? Ako mislite da je to isti naftno bankarski kartel - pogodili ste. Ne moža svako biti super star preko čijeg imena i bankovnog računa se transferišu milionske sume dolara na ime glumačkog honorara. U stvari, oni koji nisu deo klana ( cionističke masonerije u službi Vatikana) i ne mogu biti "veliki" sportisti niti glumci i reditelji. To je "mala tajna" holivudske slave i milionskih holivudskih honorara. Zašto bi ste glumcima i rediteljima davali milione , kad su mnogi spremni da rade to isto za daleko manje honorare, čak i mnogo bolje. Ali... U bankarskom svetu sve mora biti biznis. Zato nemojte da se čudite kada i neka naša poznata rediteljska, sportska i glumačka imena ulaze u razne uspešne poslovne dilove ili moraju da promovišu homoseksualnost i angažuju se kao"humanitarci". To je cana slave i uspeha u kontrolisanom društvu.

Sa druge  strane, ono što ovi udarni mediji ne objavljuju to je da se ideje stvarnih stručnjaka za naftu, potpuno ignorišu.
Jedno od  tehnoloških rešenja ponudio je i izvesni Branko R. Babić , državljanin Velike Britanije,  koji je još 1991. prilikom paljenja naftnih izvorišta u Kuvajtu predstavio svoje razrađeno tehnološko rešenje kako bi se zapaljene naftne bušotine zatvore za samo 8 sati.. I to rešenje su Kuvajćani usvojili, ali ne i privatne naftne kompanije.  Babić  je uveren da bi to uspešno moglo da se izvede i pod vodom, i on je ovih  dana je uporno pokušavao da stupi u kontakt sa nekim iz kompanije BP ili iz američke vlade, ali nikoga to nije zanimalo. Sorry, Mr Babić.

Takođe su ignorisli jednu savim prirodnu i netoksičnu metodu razgradnje nafte pomoću mikroba koji jedu hidrokarbone i razgrađuju ih na ugljendioksid i vodu. Sa ovom metodom nafta bi se razgradila za šest nedelja. Ove bakterije onda pojedu ribe koje ih vare savim uspešno i bez toksičnih produkata.
Predočena je i metoda čišćenja nafte pomoću sena koja je korišćena veoma uspešno 1969, prilikom izlivanja nafte u Santa Barbari. Ali, ovi ljudi nisu deo poslovno povezanog klana. Sorry folks.

Napisala: Ivona Živković

• Prethodno
• Sljedeće