PLANET ZEMLJA.ŽIVOT?
05 Stu 2013
- Detalji
- Kategorija: Znanstveni radovi
- Kreirano: Utorak, 05 Studeni 2013 11:59
- Napisao/la Miro Sinj
- Hitovi: 5445
Da li je za izumiranja na Zemlji ‘kriva’ naša galaksija?
Galaksija
Nedavno je tim profesora Filipovića sa Univerziteta Zapadni Sidnej, Australija, objavio rad koji nudi odgovor na pitanje da li život na Zemlji diktira naša galaksija.
Od kako je, pre bezmalo četiri milijarde godina nastao, život na Zemlji se stalno suočavao sa izazovima od kojih su ga neki dovodili do samog ruba opstanka. Više puta je planeta bila gotovo sterilisana jer je većina svih živih bića izumrlo.
Poslednje takvo veliko izumiranje dogodilo se pre oko 65 miliona godina kada je nestalo 75% svih tada postojećih vrsta živih bića na Zemlji. Tada su stradali i dinosaurusi koji su inače pre toga čitavih 160 miliona godina neprikosnoveno vladali planetom.
Oko 150 miliona godina ranije u velikoj katastrofi nestalo je 20% svih morskih vrsta i 48% svih rodova. A pre 250 miliona godina dogodio se najveći pomor. Tada je sa spiska živih bića nestalo čak 96% od svih morskih i 70% kopnenih vrsta.
Tokom istorije života do danas preko 99,9% svih vrsta koje su ikada živele – izumrlo je.
Ali istorija života na Zemlji govori da se život posle svake katastrofe oporavljao i razvijao sa novom snagom, burnije i snažnije nego ranije. Uvek do sada je odoleo svim izazovima i postajao sve složeniji i – inteligentniji.
Šta izaziva katastrofe? Odgovori su brojni, ali i nedovoljni, jer se često navode samo direktni uzroci koji i sami traže objašnjenje: globalno zahlađenje ili otopljenje, pad nivoa mora, udari asteroida, erupcije gama zraka itd. Ali, šta je izazvalo te uzroke?
Nedavno je tim profesora Filipovića sa Univerziteta Zapadni Sidnej, Australija, objavio rad koji nudi odgovor na ovo važno pitanje. Prof. Filipović smatra da život na Zemlji diktira sam svemir, odnosno naša galaksija. Naše Sunce sa čitavim svojim sistemom putuje kroz galaksiju i kruži oko njenog jezgra. Na svom putu Sunce prolazi kroz galaktičke krake gde se se nalaze brojne druge zvezde i magline.
Svi ti objekti takođe jure kroz krake, ali kraci su mesta gde ih ima najviše. Dolazeće zvezde hitaju ka kracima jer ih privlači gravitacija objekata koji se već nalaze u njima. Na izlasku svi objekti usporavaju svoju brzinu jer ih gravitacija zvezda koja su pristigla u krak usporava. Tako su kraci mesta gustih rojeva zvezda i ostalog galaktičkog materijala.
U kracima Sunce se suočava sa uticajem drugih objekata, a njihovo dejstvo dovodi do dramatičnih promena u Sunčevom sistemu. Remete se putanje triliona kometa iz Ortovog oblaka i mnoge, na stotine hiljada njih kreću ka unutrašnjosti našeg planetarnog sistema. Neke se raspadnu i padnu na Sunce, ali velik broj pogodi sve na šta naiđe usput. A usput im je i naša planeta i hiljade njih se u tim burnim periodima obrušavaju Zemlju. I uništavaju život na njoj.
Profesor Filipović je pronašao podudarnost prolaska Sunca kroz galaktičke krake sa masovnim izumiranjem na Zemlji. On i njegov tim pošli su od najnovijih podataka o strukturi i formi Mlečnog puta i projektovali putanju Sunca kroz njega. Ispostavilo se da je ta podudarnost vrlo ubedljiva i da odgovara masovnim izumiranjima. Šta više, tim je pronašao dodatnih pet masivnih izumiranja, sem šest već poznatih. Ta nova izumiranja dogodila su se pre 415, 322, 300, 145 i 33 miliona godina.
O ovom otkriću razgovaramo da prof. Filipovićem.
Po vašoj teoriji izlazi da prolazak Sunca kroz galaksiju daje ritam razvoju života na Zemlji. Ali, ako taj prolaz izaziva velika izumiranja, šta je uzrok novom bujanju života posle svake takve katastrofe?
Izgleda da evolucija po svojoj biti nije „baš tako raznovrsna“ (ili ga možda čak i ne dozvoljava?) tj. da kad „uhvati jedan pravac“ to tako „ide“ dok ga nasilno ne prekineš — mislim na neku veliku katastrofu kao uslovnog prekidača. Ta evolucija toliko dominira po jednom „pravcu u razvoju“ da za sve ostale i nema baš puno mesta.
Pod te ostale podrazumevam značajno različite vrste! Da malo pojasnim – tokom te jedne evolucije neće se desiti da stvorite mrava ili čoveka dva-tri puta nezavisno jednog od drugog… Evolucija je zasnovana na prostom matematičkom slučaju koji se desi jednom tu oko nas bez ikakvog pravog razloga? Ničim izazvan? I to je to… Eee, onda sve to ide svojim tokom.
Dve noge pretvoriš u ruke, dodaš prstić tamo oduzmeš rep tamo i to ide… Sad, ako se baš taj „slučaj“ eliminiše tj. onda kad se desi ta neka velika katastrofa u kojoj većina izumre – e onda se sve vraća na neki novi (i bolji?) početak, gde svi ti mogući „pravci“ dobiju novu šansu – pa onda opet — ko preživi do sledeće katastrofe!
Uputno pitanje bi ovde bilo da li bi smo mi ljudi mogli da utičemo na sve ovo? Hm? Možda ne još ali…
Drugo, izgleda da svaka ta „katastrofa“ donosi i neke nove elemente neophodne za kompleksniji i raznovrsniji život… prosto, promene raznorazne životne frekvencije, polovi (južni i severni), gravitacija, sastav atmosfere, temperaturu i ko zna šta već – „pomešaju se karte“! Možda je stvarno jedna od primarnih funkcija DNK–a da se odbrani i preživi!
A to je možda moguće samo „usavršavanjem“ do sledeće katastrofe? Možda ćemo pred sledeću katastrofu (očekujem je u sledećih 1-2 miliona godina!) imati tehnologiju da se i sami „sa svojih 10 prstiju“ odbranimo?
Iako ne volim analogije – jedan od mogućih opisa svega ovoga je sledeći: Svi znamo za našu predivnu reku Moravu da jednom u 10-tak godina „sve živo“ poplavi i pobije. Čini mi se da je to sve čak i opevano u raznoraznim našim pesmama tipa „što si ravno kad si vodoplavno“.
Te godine nema dovoljno (ili uopšte) prinosa, nema žita, kukuruza, mleka – nema HRANE i mi smo gladni i depresivni – dušu dalo za ratove i raznorazne bolesti! A onda, samo 12 meseci kasnije, sve bukne još jače nego ranije! Ta zemlja je plodnija jer se obnovila prirdno i ciklus života se nastavlja dalje — evoluira i adaptira na nove uslove.
Sigurno da i drugi zvezdani sistemi koji su u nastanjivoj zoni galaksije trpe istu ili sličnu sudbinu. Da li taj ritam kruženja kroz galaksiju utiče na ritam eventualnog života u čitavoj galaksiji?
Verovatno!! Bar meni izgleda logično.
Izgleda mi da „svemiru“ uopšte nije važno da li ćemo Vi ili ja lično preživeti — važno je samo da NEŠTO preživi – a onda će sve to već da se „sredi“. Uzgred, nije tako lako baš SVE poubijati. Nuklearnim ratom? Ma hajte, preživeće barem neki mravi i za jedno 100.000 godina sve bi se to oporavilo. Mislim na taj život… E sad dal’ ćemo imati glavu na repu ili nogama to baš i nije važno ili ?
Bar će Hollywood biti srećan jer Život je ČUDO – što bi rek’o Kusturica.
Da li je moguće da i druge zvezde imaju Ortov oblak i potencijalne ubice života?
Ne da li je moguće, nego to je najverovatnije i slučaj!
Mi sad već znamo da većina zvezdanih sistema nisu „usamljena“ zvezda bez „igde-ikog-svoga“. Sve te brojne zvezde prate od sestrinske/bratske dvojne-trojne zvezde preko raznoraznih vrsta planeta pa sve do ostalih kamenčića „koji život znače“. Svi su oni potencijalne ubice! Dok ovo pišem pada mi na pamet da osnujemo novu granu astronomije – forenzička astronomija sa Galaktičkom Milicijom! -:) prosto, da ni jedan od tih ubica ne prođe ne kažnjeno! No plašim se da nam ne zatreba i vojska -:)
Da li na putu oko galaktičkog jezgra postoje i duge opasnosti sem gravitacionog remećenja?
Oh da… Na primer veoma bliska eksplozija supernove bi nas sigurno dobro „oprala“. Prosto, kad uđete u taj „suludi i ratoborni komšiluk“ pun raznoraznog smeća, nereda i anarhije ne možete očekivati da baš vas neće ni pipnuti. Samo je pitanje kad će i kako!
Kakve su reakcije na vaš članak?
Uh… Veoma neočekivane… Mislim u smislu popularnosti… U neku ruku mislim da ljudi shvataju da baš sve nije tako crno i belo, da mi nismo tu od početka i da verovatno nećemo izdržati do kraja ako to uopšte i postoji! Sa jedne strane je strah od umiranja, a time i sveopšte propasti, a sa druge strane je nada da i kad se to sve desi biće u stvari bolje. Eh… dal’ to tako treba?
Postoje li neke nove potvrde strukture galaksije na kojoj zasnivate svoju teoriju?
Da. Mi već sad sa velikom sigurnošću znamo gde su naše najbliže grane. Takođe, znamo i gde i kako je postavljena galaktička prečaga. Na žalost, mislim da će nam još PUNO vremena trebati da saznamo kako izgleda ona druga strana naše galaksije, tamo iza te prečage. U svakom slučaju mislim da je veoma simetrična onom što mi vidimo ovde bliže nama!?
Nastavljate sa ovim radom?
Oh… DA! Želeli bi smo da sada sve ovo uradimo u 3 dimenzije. Do sad smo sve gledali u dve dimenzije i to su samo donji limiti svih problema koje vidimo. Već imamo prve indikacije da je promena Zemljinih polova možda reakcija na neke bliske susrete sa raznoraznim svemirskim otpadom tipa magnetnih vetrova iz eksplozija bliskih supernovih.
Izgleda da su te promene polova direktno povezane sa većom (učestalijom) vulkanskom aktivnošću kojoj bi morala da prethodi neka serija katastrofa! Problem je u tome što za sada ne vidimo nikakvu matematičku frekventnost ovih pojava.
Frekventnost se SAMO odnosi na to da l’ smo tamo u lošem delu grada ili možda na „Dedinju“ (ako je i to uopšte dobro -:)).
(Astronomski magazin)
preneseno sa
http://www.vestinet.rs/zdravlje-2/da-li-je-za-izumiranja-na-zemlji-kriva-nasa-galaksija
Izgleda da su, te promene polova, direktno povezane, sa većom (učestalijom), vulkanskom aktivnošću
Comments powered by CComment